Открадање
мислиш ли да живот почиње
да губи
смисао и да се осети
потреба за тишином
када се не јавља жеља да
се украде сан
истинском песнику какав
никада нећеш бити
- упита ме анђео
када постане неминовно и
постане исто
ићи степеништем навише
или наниже
када камен поприма облике
надања
када зачујеш тапкања
искрадања то је
знак да је јесен у
ланцима равнодушности
и да се мене ослободити
нећеш никада
а степенице су се њихале
као на ветру
шкрипа нас је одавала
презривом уху
на сваком неопрезном
кораку сновиђења
и мрак је обузимао сво
оно разголићено у
предвечерје наших грехова
које смо скривали
понајвише од нас самих
јер су могли кликнути
као рањени орао и пасти
нам у сузне очи и
изазвати цунамије
концентричних кругова
тако и душа наша пашће у
страху плаветнила
без сазнања да није
успела у намери
да не поплаши оне ситне
птице у трњу
машући истином као злом у
белој хаљини
Горан Ранчић
Нема коментара:
Постави коментар