Нада Петровић / Дика и тандрчак

Речи наше насушне

Дика је скоро заборављена реч за понос....  ( „Дичити се“ је више него поносити се нечим или неким)... Нестају изворне песме које помињу наше дике и поносе, а једна од њих је:

„Ај, шта ћу, нане, болује ми дика?

Ај, иди, кћери, види болесника!

Не смем, нане, прећ' ће бола на ме.

Еј, кад ће прећи, а ти немој ићи!“

Уосталом све што је изворно убрзано нестаје...

Кад помињем дику не би било згорег рећи да је у  грчкој митологији Дика богиња правде (а њена сестра Адикија богиња неправде.)... И корак по корак стигосмо до Платонове „Државе“ где се каже: "Ја тврдим да правично није ништа друго него оно што користи јачему".

Тандрчак, тандрчак, вретено,  је такође песма која је скоро заборављена... Песма јесте али реч тандрчак није, зар не?

                                                               Нада Петровић