уторак, 30. август 2016.

Речи Исидоре Секулић




Сан, храну, доколицу, починак, све сам себи ускраћивала, и ускраћујем, Господе. Али све то, и све способности и сав рад робијашки сталан и једнолик, не преображавају ме доста. Што ћу ти најзад принети од себе, Боже, неће бити употребљено ни за прашину будућности људске.
   То, Господе, тај напор из свих сила, и то будно знање да је све мало и слабо, то Те молим да примиш као службу моју Теби.
   Ја верујем, Господе, да има достизања, али ја мучно и узалудно чиним покушаје да стигнем и до прага достизања.
    Но, немам последње очајање због тога, Господе!
    То саопштење, то је данас крај моје молитвице.“ 

   
               Речи Исидоре Секулић






Нема коментара:

Постави коментар