Nisam ja ništa protiv životinja, niti bila niti ću da budem... Ljudi
mogu i da se pobune, al’ životinje neće, u to sam sigurna, bar neće one koje mi
se vrzmaju po dvorištu i koje znaju i koje osećaju... A trenutno je u tom istom
dvorištu desetak mačaka i mačića, lutalica, jedna kuca stalna i jedna povremena,
nekoliko gugutki, nekoliko veverica, jedna velika žaba i nekoliko žapčića u
temelju stare kuće, nekoliko kokica i nekoliko petlića... Ima i svraka,
verovatno je tu negde čuvarkuća zmija... Kad pomenuh petliće, prošle godine sam
ih poklanjala, samo pod uslovom da ih ne kolju, nego da ih čuvaju... A šta sve imam
u planu da nabavim onda kada budem sigurna da neću lutati svetom trbuhom za
kruhom... Ma rekoh da nemam ništa protiv njih, u stvari kad malo bolje
razmislim, sve više životinje volim....
Ali... Kad krenem sokakom uhvati me teška tuga... Mjauče se, laje,
kevće, guče, sikće, skiči, a dečijeg glasa niotkuda... Ni jedne ručice da
životinju pomiluju, ni jedan jedini par okica da se životinji obraduje... Ostaće
za neku godinu puste kuće i okućnice, sve ovo na to miriše... I ne samo ovo...
I ne samo ovo...
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар