Žongleri
Iz jedne u drugu ruku,
iz jednog oka u drugo
oko,
iz kupea u kupe, na
otvorenoj pruzi...
Zaustavljen pogled deteta
na krpenjači,
razroko zagledanog u
odrastanje i odustajanje,
raspukla trešnjina
koštica pod jezikom
jedini dodir sa svetom...
Zametak tišine i njen
plod
u igri opsena i seni.
Život klizi kroz prste,
otima se od nas,
žonglera,
na praznoj sceni.
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар