недеља, 08. јануар 2017.

Nada Petrović // Sve malo i nikad dosta



Sve malo i nikad dosta

Ne znate vi, deco, ništa. Ne znate kako je kad se nema ništa s ništa. Ne znate kako je kad se nema kude, a onde gde si nije ni za kude.
Znam da je pola od vas zaboravilo ovaj govor, a da se druga polovina srami da kaže da se tako i njegovu kuću govorilo dok je niz kolena močao. Taki smo bre, zaboravismo za sav sram,  al’ ovaj nikako da nas batali. Pitate koji sram, ovaj da do juče nismo imali ni onolko kolko se sad pred i pod kučići stavlja...
Obesni ste, pa vam sve malo. Sve malo i nikad dosta. Kad ste se zadnji put setili kolko su vaši stari trpeli da biste vi stigli dovde gde ste sad? Poneko od vas će da rekne da je sve sam stvorio i napravio, da ništa od svojih starih nije dobio niti su mu što ostavili. Će da zaboravi da su mu ruke, noge, oči,... pretekle zato što je neko tpeo gladan, zato što je podmetnuo leđa onde gde neko ne bi stavio ni srčanicu od kola. I... Kako im sad vraćate za to? Kad ste poslednji put išli da im naseckate drvca i iscepate panjevi i oblice, napravite prtinu, odnesete so i brašno? Ako ste sve to uradili kad ste seli i sa njima reč dveprogovorili, kad ste ih zagrlili, kad bilo šta uradili da im se led oko srce raskravi. A ako nisu živi onda kolko često sveće palite? Pomenuste li ih za Badnje veče i Božić? Znate li zašto se slama unosi u kuću? Jeste li zaboravili zašto se po celu sobi ranije slama razbacivala i zašto se na tu slamu jelo? Znate li da je trebalo da se pazi da položajnik prag ne zgazi? I znate li što da ne zgazi?
E, deco... Obesni ste vi. Tolko obesni da vas mrzi da čučite dok creva praznite, nego i tad sedite i čitate novine ko da ste uz astal. Posle se pitate što ste bolesni? Eto i zbog toga ako ni zbog čeg drugog. Rekoše mi pre neki dan da tamo daleko, u daleki Japan za tu se boles na guzno crevo ne zna. A znate li što? Zato što su i po stanovima čučavci. A kod nas, kod nas je sramota da i javni klozeti čučne i da je olakša.
E, moja deco, zar ne vidite, da ste obesni da to nigde nema, da ste videli da se golemi potkivaju pa ste i vi digli noge, da vas ubivaju u pojam, a da vi nikako da priznate i reknete: Jok bre. Moje golo dupe neće onde gde su belosvetske guzice sedele. A šta ako su oštrokavele sa neku boleštinu? Jes vala, dobro kažu: Tange bečke al guzica naša. 


Nada Petrović

Odakle mi sličica nemam pojma. Pokupljena odnekud kao čičak. 

Нема коментара:

Постави коментар