Sve malo i nikad
dosta
Ne znate vi, deco,
ništa. Ne znate kako je kad se nema ništa s ništa. Ne znate kako je kad se nema
kude, a onde gde si nije ni za kude.
Znam da je pola od
vas zaboravilo ovaj govor, a da se druga polovina srami da kaže da se tako i
njegovu kuću govorilo dok je niz kolena močao. Taki smo bre, zaboravismo za sav
sram, al’ ovaj nikako da nas batali.
Pitate koji sram, ovaj da do juče nismo imali ni onolko kolko se sad pred i pod
kučići stavlja...
Obesni ste, pa vam
sve malo. Sve malo i nikad dosta. Kad ste se zadnji put setili kolko su vaši
stari trpeli da biste vi stigli dovde gde ste sad? Poneko od vas će da rekne da
je sve sam stvorio i napravio, da ništa od svojih starih nije dobio niti su mu
što ostavili. Će da zaboravi da su mu ruke, noge, oči,... pretekle zato što je
neko tpeo gladan, zato što je podmetnuo leđa onde gde neko ne bi stavio ni
srčanicu od kola. I... Kako im sad vraćate za to? Kad ste poslednji put išli da
im naseckate drvca i iscepate panjevi i oblice, napravite prtinu, odnesete so i
brašno? Ako ste sve to uradili kad ste seli i sa njima reč dveprogovorili, kad
ste ih zagrlili, kad bilo šta uradili da im se led oko srce raskravi. A ako
nisu živi onda kolko često sveće palite? Pomenuste li ih za Badnje veče i
Božić? Znate li zašto se slama unosi u kuću? Jeste li zaboravili zašto se po
celu sobi ranije slama razbacivala i zašto se na tu slamu jelo? Znate li da je
trebalo da se pazi da položajnik prag ne zgazi? I znate li što da ne zgazi?
E, deco... Obesni
ste vi. Tolko obesni da vas mrzi da čučite dok creva praznite, nego i tad sedite
i čitate novine ko da ste uz astal. Posle se pitate što ste bolesni? Eto i zbog
toga ako ni zbog čeg drugog. Rekoše mi pre neki dan da tamo daleko, u daleki
Japan za tu se boles na guzno crevo ne zna. A znate li što? Zato što su i po
stanovima čučavci. A kod nas, kod nas je sramota da i javni klozeti čučne i da
je olakša.
E, moja deco, zar
ne vidite, da ste obesni da to nigde nema, da ste videli da se golemi potkivaju
pa ste i vi digli noge, da vas ubivaju u pojam, a da vi nikako da priznate i
reknete: Jok bre. Moje golo dupe neće onde gde su belosvetske guzice sedele. A
šta ako su oštrokavele sa neku boleštinu? Jes vala, dobro kažu: Tange bečke al
guzica naša.
Nada Petrović
Odakle mi sličica nemam pojma. Pokupljena odnekud kao čičak.
Нема коментара:
Постави коментар