недеља, 15. јануар 2017.

Нада Петровић // Још једна лутка



Још једна лутка

Корачам на прстима између играчака.
Конце повлачи рука играча.

Марионета са маском која се смеје и плаче...
По потреби...

Руке су све дуже, корак све краћи...

Хтела бих да одем, да будем негде где јесам,
да корак не зависи ни од кога
и лутање да је ствар избора.

Конци се затежу, најмањи покрет усмерава.
Премала снага да воља надјача.

Изнова ја сам само још једна лутка
којој затегнути конци и невидљива рука
одређују куда и којом брзином да корача...


                                      Нада Петровић



Нема коментара:

Постави коментар