Biljku
kopitnjak (ili kako je neki zovu malakofilija zbog načina oprašivanja) sam
viđala kao dete. Koristila je baka koja je i u sedamdesetoj godini retko koju
sedu vlas imala, a pletenice je mogla nekoliko puta da obmota oko glave i da
pretekne. Da bi taj plast od vlasi obuzdala ispod marame je nosila vezoglavku,
maramu na tri pera... Sećam se da je spremala čaj od kopitnjaka i da mi je
govorila da može da se napravi nešto sa rakijom komovicom, tada nisam znala
šta, kasnije sam saznala da se to zove tonik. Gledajući sve i svašta na netu
naletela sam na dr. Šulca koji objašnjava da je za tonike najbolja votka ili
jabukovo organsko sirće. Ali pored te informacije sam naletela i na informaciju
da jedina biljka koju oprašuju puževi i da se osušena i samlevena koristi kao
zamena za biber. Treba napomenuti da životinje ne jedu ovu biljku i da je zato
treba koristiti veoma obazrivo jer u
sebi sadrži supstance koje izazivaju povraćanje. Treba još napomenuti da se
ranije ova biljka koristila za lečenje upale zgobova-atritisa-gihta.
Ovaj tekst
je meni podsetnik, ali i svima onima koji bi da isprobaju ovaj melem. I ne samo
to... Bitno mi je da bar neko zapamti i znanje prenese dalje. Ovo je naša
tradicija, naša hrana i naš lek. Ovo smo mi u elementarnom obliku, mi kao deo
prirode.
Pošto duboko
i do kraja verujem da je svaka ćelija u organizmu povezana sa ostalim ćelijama,
i da jedna drugoj prenose i pozitivne i negativne nadražaje koji im ( ili koje
nam) stižu iz spoljne sredine, odlučila sam, ako bude zdravlja, da čim dođe
vreme cvetanja kopitnjaka, da ga potražim i napravim od njega tonik za zglobove
i vlasište glave. Ono u šta sam sigurna je to da meni neće štetiti, a moći će
da pomogne ili spreči da se bolest ne dobije i ne razvije. Znači tonik treba
koristiti za mazanje spolja, a od usitnjenog sušenog kopitnjaka ponekad po
prstohvat tek toliko da se ukus jela promeni i omiriše prošlost.
PS: Ponekad
je otrov lek, ponekad je lek otrov, a ništa ne može da bude lek ako se izgubi
kontrola koliko treba, koliko se može i sme.
Srdačan pozdrav :) gdje raste ova biljka? dali je to neka vrsta špinata?
ОдговориИзбришиKao dete sam je viđala u Šumadiji kraj potoka u bagremovoj šumi, kasnije sam se malo raspitala a i tražila po netu i saznala da još raste po bjelogoričnim šumama, na senovitijim i vlažnijim mjestima, pod grmljem i poleglim granama. Po izgledu izrazito zelenih listova sličan je ciklami pa se lako prepoznaje
ОдговориИзбришиЈош један сусрет са записом. Добрим! А који није?
ОдговориИзбришиPokušavam bar deo onoga što nestaje ( ili je skoro nestalo) da pribeležim... Ovo su naši koreni koji se gube.
ИзбришиHvala
ОдговориИзбришиPoštovana Nado da li mozda znate gde se može naći kopitnjak.. U suvom stanju... Trebao bi mi za tinkturu. Hvala I veliki pozdrav. Viktorija
ОдговориИзбриши