недеља, 15. јануар 2017.

Nada Petrović // Kopitnjak kao hrana i lek




Biljku kopitnjak (ili kako je neki zovu malakofilija zbog načina oprašivanja) sam viđala kao dete. Koristila je baka koja je i u sedamdesetoj godini retko koju sedu vlas imala, a pletenice je mogla nekoliko puta da obmota oko glave i da pretekne. Da bi taj plast od vlasi obuzdala ispod marame je nosila vezoglavku, maramu na tri pera... Sećam se da je spremala čaj od kopitnjaka i da mi je govorila da može da se napravi nešto sa rakijom komovicom, tada nisam znala šta, kasnije sam saznala da se to zove tonik. Gledajući sve i svašta na netu naletela sam na dr. Šulca koji objašnjava da je za tonike najbolja votka ili jabukovo organsko sirće. Ali pored te informacije sam naletela i na informaciju da jedina biljka koju oprašuju puževi i da se osušena i samlevena koristi kao zamena za biber. Treba napomenuti da životinje ne jedu ovu biljku i da je zato treba koristiti veoma obazrivo  jer u sebi sadrži supstance koje izazivaju povraćanje. Treba još napomenuti da se ranije ova biljka koristila za lečenje upale zgobova-atritisa-gihta.
Ovaj tekst je meni podsetnik, ali i svima onima koji bi da isprobaju ovaj melem. I ne samo to... Bitno mi je da bar neko zapamti i znanje prenese dalje. Ovo je naša tradicija, naša hrana i naš lek. Ovo smo mi u elementarnom obliku, mi kao deo prirode.
Pošto duboko i do kraja verujem da je svaka ćelija u organizmu povezana sa ostalim ćelijama, i da jedna drugoj prenose i pozitivne i negativne nadražaje koji im ( ili koje nam) stižu iz spoljne sredine, odlučila sam, ako bude zdravlja, da čim dođe vreme cvetanja kopitnjaka, da ga potražim i napravim od njega tonik za zglobove i vlasište glave. Ono u šta sam sigurna je to da meni neće štetiti, a moći će da pomogne ili spreči da se bolest ne dobije i ne razvije. Znači tonik treba koristiti za mazanje spolja, a od usitnjenog sušenog kopitnjaka ponekad po prstohvat tek toliko da se ukus jela promeni i omiriše prošlost.
PS: Ponekad je otrov lek, ponekad je lek otrov, a ništa ne može da bude lek ako se izgubi kontrola koliko treba, koliko se može i sme.


                                                               Nada Petrović


4 коментара:

  1. Srdačan pozdrav :) gdje raste ova biljka? dali je to neka vrsta špinata?

    ОдговориИзбриши
  2. Kao dete sam je viđala u Šumadiji kraj potoka u bagremovoj šumi, kasnije sam se malo raspitala a i tražila po netu i saznala da još raste po bjelogoričnim šumama, na senovitijim i vlažnijim mjestima, pod grmljem i poleglim granama. Po izgledu izrazito zelenih listova sličan je ciklami pa se lako prepoznaje

    ОдговориИзбриши
  3. Још један сусрет са записом. Добрим! А који није?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pokušavam bar deo onoga što nestaje ( ili je skoro nestalo) da pribeležim... Ovo su naši koreni koji se gube.

      Избриши