Злоочник
Ти мене хлебом,
ја тебе каменом,
међашем,
на мојој међи.
Шта ћеш у моје?
Од твог хлеба,
празне чеснице,
зуби поцрнеше,
попуцаше,
језик окамени,
најстарије чељаде
у мом дому занеми,
најмлађе научи
да се крсти,
левом руком
прсти напипавају
мртву кост.
Куд ћеш преко међе?
Ниси ни намерник,
ни комшија,
ни род,
ни помоз бог,
ниси мио гост,
само злоочник
што зао глас ми шаље.
Далеко ти лепа кућа,
Гладнице.
Бежи,
бежи што даље.
Нада Петровић
( Песма је из збирке „Дивља трава“- 2004.г)
Нема коментара:
Постави коментар