ЗЛОБА И БОЛ Говориће често све да те повреде, И радиће ствари које нису часне, Ал` намере такве ниске су и јасне, Нељуде изнутра гнусна завист једе! Покушаће да те на приземно сведу, Укаљају блатом које се не пере, Њихове се злобе пакостима мере, И срце им дрхти у крвноме леду, Јер они се туђом болопатњом хране, Неспретни да виде урођене мане, Ако им окренеш барем једном леђа, Осетиће да си изнад смицалица, У каљузи они – ти сјајнога лица, То је међу вама непрегазна међа! Саша Мићковић
Нема коментара:
Постави коментар