Nada Petrović / Drtina

                                

       Drtnina

Drtina, to nije starac, starkelja, krpa ukišeljena, niti je krmeljiva psina, olinjali vuk bez zuba što bi da ujeda, nisu mu oči na vr' glave, nit zagleda, ne prikrada se ni gelja, ni geljucka, no se vuče ko prebijeno kuče, svakom zasmeta. Kocem bi ga da nije greota, onako olinjalog, prevremeno izanđalog, metkom bi ga da nije šteta za zrno, čak i ušice od tupe sekire sramota da se opogane.

Matora drtina je drčna na mlado, zeleno. Pupoljak bi da ubere, u rever da ga stavi. Ruke mu se ne tresu jedino kad pare broji. Još malo pa ne može na noge da stoji, pa bi teo da prilegne u meke perine.

Poznaćeš ga po tome što pita što mu ne priliči, a žena pred pitanjem zgađena, posle dužeg vremena, ostane bez reči.

                                                       Nada Petrović  

 Fotografija sa neta