понедељак, 07. август 2017.

Nada Petrović / Drtina

                                

       Drtnina


Drtina, to nije starac, starkelja, krpa ukišeljena, niti je krmeljiva psina, olinjali vuk bez zuba što bi da ujeda, nisu mu oči na vr' glave, nit zagleda, ne prikrada se ni gelja, ni geljucka, no se vuče ko prebijeno kuče, svakom zasmeta. Kocem bi ga da nije greota, onako olinjalog, prevremeno izanđalog, metkom bi ga da nije šteta za zrno, čak i ušice od tupe sekire sramota da se opogane.
Matora drtina je drčna na mlado, zeleno. Pupoljak bi da ubere, u rever da ga stavi. Ruke mu se ne tresu jedino kad pare broji. Još malo pa ne može na noge da stoji, pa bi teo da prilegne u meke perine.
Poznaćeš ga po tome što pita što mu ne priliči, a žena pred pitanjem zgađena, posle dužeg vremena, ostane bez reči.

                                                       Nada Petrović  


 Fotografija sa neta


2 коментара:

  1. Шта рећи? Болесних, осим што су дртине, има око нас! да није тужно било би смешно.

    ОдговориИзбриши
  2. Ovo je jedna od prvih proznih zabeleški koja mi je objavljena pre 13 godina. Do tada niko nije znao da pišem i prozu. Pokušaću da od tih prvih proznih zapisajoš nešto pronađem i postavim ovde.

    ОдговориИзбриши