Без завештања
И зар мора тако,
оџак да склизне,
слемењачу уруши,
зидове разниже,
и скућено раскући
и укућене
обескући?
Верижњаче
ветрометини,
икону славску
пепелу,
кандило ко да
никад није,
а све зарад чега?
Зар је ништа
важније од свега?
Куда укућанин да
се сакрије од звери?
Како ћемо роде,
без зидова за опело, у црну земљу?
И она ће бездомне
да нас избаци.
Зар да нам костима
орлушине гнезда праве,
да нам се и срж
изгуби међ изгубљенима?
Кажите ми шта деци
да кажем на самрти,
чиме да их научим
и посаветујем,
шта да им у завештање оставим?
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар