Нада Петровић / Да се пробудимо

Само одјеке чујемо

Јесу ли нас то заборавили

Свеприсутни и Свезнани?

Докле ће ова ноћ да траје?

Отегла се ко гладна година.

Огласише се и први и други петлови, а не свиће?

Погасише се све звезде и на крају Звезда Даница,

а ниоткуд ни са које стране ни трун видела,

пекари давно сручише потквас у наћве,

до сад им је прекипело на све стране,

теста до колена, до струка, до грла,

удавиће се у соли, брашну и води

док први зрачак падне на суварке и скине росу, 
            кресивом и кременом да ужагре искру,

пламичак да лизне шушке,цепљике и треске,

да набацају чамовину и огањ да подјаре,

лопови се давно скрасили у својим кућама,

ноћобдије и снохватачи куњају крај огњишта,

сове се трећи пут враћају из лова и изнова иду,

слепи мишеви прогледали на оба ока,

загледају у неверици куће које посташе пећине,

неко из даљине довикује, само одјеке чујемо,

„Сунце вам калаисано, докле ћете да мртвујете,

будите Јутро, пробудите га, да се пробудимо.“

                 Аутор песме и фотографије Нада Петровић