Невидљиви писци
Изроди
децу, засади дрво и напиши књигу, да би трајала кроз време и простор... Тако су ме саветовали и васпитавали... Тако
сам и урадила... Али, нису до краја све рекли... Потребан је неко ко ће да
отвори прозоре и врата да би дете, дрво и књига светлост угледали... У
подземљу, без сунца, нема живота... Знам децу, дрвеће, књиге које су таворили и
венули међ четири зида... Док исписујем ово размишљам колико ли је књига које
су написане и објављене а да нису угледале светлост дана... Колико ли је
градова у којима се не напише ни једна једина реч о књигама које су
објављене... За друге не знам, верујем да Крагујевац није изузетак... Да није
спорадичан случај то што о овој књизи у мом граду ни слово није написано, као
уосталом и о претходним збиркама, као ни о збирци која је била предложена за
Мешину награду... Мирослав Тодоровић је једном употребио термин „ Писци са
лошим адресама“, а ја бих само додала да постоје невидљиви писци које
настављају да пишу упркос овом овде и овом сада.
Након неколико оваквих препорука Играчи и играчке су штампани...
ПРЕПОРУКА ЗА ШТАМПАЊЕ
КЊИГЕ ПЕСАМА НАДЕ ПЕТРОВИЋ
"ИГРАЧИ И ИГРАЧКЕ"
Књига " Играчи и играчке" Наде Петровић,
на сваки начин, представља сведочанство о томе да ова песникиња не доказује само свој таленат, осведочен у њеним преходним књигама, него показује изузетана видан
успон на свим линијама уметничког израза.
Реч је о књизи у којој се очитује изразита песничка индивидуалност и самосвојност,какве се не
срећу свакодневно у нашем поетском,не само женском, него свеукупном певању.Кад
то кажем не мислим на било какав провинцијски, регионални поетски, него на општи, чак свеопшти облик поетског израза.
Реч је чак о поезији која би,
после ове збирке песама, морала да има широки национални одјек.Неке од њених
песама из овог рукописа заслужују широк одјек јер , како критичари воле да
кажу, имају антологијски карактер.
Сигуран да је реч о
несвакидашњем нашем поетском говору, о једној одиста особеној лирској
линији нашег певања која има дубоке корене у нашем битисању и да ова књига носи спецификум нашег
народног говора, да је реч о метафорама које се данас не чују тако често у
нашем певању и да су ове песме изнад
било какве сетреотипије и имитаторства које је
узело маха у једном делу наше литературе, ја узимама слободу да станем
иза ове поетске појаве, уверен да би без ње наша литература била сиромашнија за
један одиста особен поестки глас.
Овим књигу Наде Пертровић препоручујем сваком друштвеном спонзорству,
без кога литература данас није могућа и без кога би овој књизи и нашој
литератури била учињена ненедокнадива неправда.
Драгољуб
Стојадиновић
19-02-2012.г
У Београду Књижевни
критичар, Београд,
Након неколико оваквих рецензија књига је штампана...
Рецензија
Савремено а једноставно
(Нада ПЕТРОВИЋ:
"ИГРАЧИ И ИГРЕ", збирка песама)
Савремена српска поезија се потврђује својом утканошћу у овотрајући
живот, а њена успешност зависи, између осталог, и од тога колики је захват
живот. Тај хват стварности који поезија оживотворава одраз је снаге и
уметничког потенцијала аутора. Наша песникиња, Нада Петровић нуди нам збирку песама "Играчи и играчке" којом се потврђује дубоко утемељена у
савремено српско песништво у најбољем смислу. Не само већ нареченим одредницама,
већ и толиким другим одликама и порукама, поукама и захватима.
Рукопис понуђене збирке дели се у три циклусне цјелине с прологом: књига
почиње тумачењем игре, овде је реч о шаху живота; затим следе целине "Играчи", "Игре" и "Играчке" . Почетна, пролошка
песма је и нека врста здравице читаоцу, а то шро је на неки начин уткана у
партију шаха, казује о идентификацији поетске имагинације са животним
играријама. Здравичарење је овде сњамо натукница, пролошка песма казује шта је,
заправо, оно што слиједи, у чему ће се огледати та "игра с играчима и
играчкама живота".
Отуд посве логично: у првој целини "Играчи" идентификација је
те поетске расправе са играчима живота. Она се на себи својствен начин
"утапа" у другу целину с насловом "Игра", а у којој се та
животна игра посве открива, разголочује, показује онаквом какву ју је домислила
и осмислила поетеса. И, напокон, целина "Играчке" заокружује
целовитост збирке песама која је, без сумње, прави драгуљ у српском новијем
песништву, получивши све елементе за ту, да тако кажемо – смелу, али тачну и
лако доказиву тврдњу.
Нада Петровић је објавила више збирки песама, свака од њих је на свој
начин њена новаторија, а све скупа су самосвојношћу до једноставности, потврда
да је реч о зрелој и уметнички моћној поетеси. У књизи у рукопису "Играчи
и играчке", која нам је у рукама и свести, чини се да је онах хват живота
заиста велик, скоро до саме невероватноће, а прожет кроз живот као играрију. У
свеукупности животног отуђења, људски живот саздану у човековом веку, ништа
друго није до та играрија којом га "осветљава" уметничком снагом и
вољом наша песникиња. Зна се, наиме, која је игра у питању и ко су у њој
играчи, а шта играчке. Све у свему рукопис који, већ сутра преточен у нову
књигу, значиће допринос српској савременој поезији, то прелепој уметности, али
и издаваштву као финалу уметничке авантуре. Без тог финала, наравно, уметнина не
би значила ништа без обзира што данас имамо толике друге могућности пласмана
тог остварења, те поруке онима којима је намењена. међутим, ништа не може још и
сада заменути књигу као финале поетске авантура. Желим да се ова књига појави
из штампе што је могуће пре и да је, таквом, могу препоручити онима који воле
поезију као облик живљења.
Ранко
ПРЕРАДОВИЋ, књижевник
Изродила
сам децу, засадила шуму, објавила неколико књига, још само да научим слова и
испишем адресу и постанем видљива...
Нада
Петровић
Нема коментара:
Постави коментар