Нада Петровић / Као људи...

Као људи...

Нестале су песме
као што нестају људи...

Понекад су ту крај мене...
Удишу исти ваздух,
одлазе
и враћају се,
а некада као
да никад нису ни постојале....

Чекам их као озебо сунце...

И смејем се
И плачем...

Шта ми је све ово требало...

Нада Петровић