четвртак, 10. децембар 2015.

Нада Петровић / Комендије


Комендије

Покладе или Бела недеља је скоро заборављен обичај који је пренет из паганског периода скоро до данашњег дана и који се полако али сигурно заборавља. Уместо њега деца ће да нам памте Ноћ вештица и штатијазнамчега... А комендије су људи под маскама које су у Белој недељи ишли од куће до куће и певали и играли, на тај начин терајући зиму и дозивајући пролеће. Поворка се најчешће састојала од младе, младожење, бабе, деде, кумова, свирача... Ако је у комендијање кренуло више учесника било је ту и војвода, девера и сватова... Домаћице су пред комендије износиле сланине, јаја, печенице, јабуке, колаче, а у скорије време почеле су и парама да ките младу и младожењу... Млада и младожења под маскама били су тихи, мирни, вижљасти и смерни, деда и баба јаки, да могу пуне котарице да понесу, кум је командовао где да се сврати и којим ритмом да се започене „свадбено весеље“... Старији су се радовали, нека мања деца су плакала уплашена маскама... Можда треба напоменути да су комендијаши били једино мушкарци, чак и у женским оделима и са маскама жена... И да се данима покушавало погодити ко је те године учествовао у комендијала...
И још нешто... Постојао је израз за оног ко се шали преко мере „да тера комендије“...  И постојала је једна од тежих клетви: „Дабогда ти комендије кућу заобилазиле..."

                                         Нада Петровић

Фотографија маски и гардеробе комендијаша преузета одавде

                http://www.badnjevac.com/images/hronologija/bela%20nedelja.jpg




2 коментара:

  1. Да, тога је било. Сад приповеда онај ко уме. Остали ћуте и одазивају се или ћутке верују у ноћи и дане вештица и музеја. Понеко инертно баци осмех. Садашње комендије и комендијаши имају плодно тло да нас воде на узици онамо и онако како пожеле. Већина, нажалост, то допушта. Мучно је било ових дана кад се "о Дану љубави" распродало цвеће, бомбоњере, образ многих интелектуалаца који нису необавештени да је то Св. Трифун и да се тада подрезује или "зарезује" виноград, да природа зове да јој се придружимо. Поштујем и читам све о чему пишеш Надо и добро је да постојиш.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Драги мој Душане... Све чешће размишљам да овакве текстове ( има их тушта и тма) објединим и објавим бар неколико примерака, да остане забележено... Хвала на подршци.

      Избриши