петак, 11. децембар 2015.

Нада Петровић / Рађање






Рађање

Сазрела је ноћ
у мојим очима,
класје разабирем,
дојке ти плоди,
и да ме нема
с тобом бих зачела
кроз вене река,
кроз пупак неба
мене, моје друго ја
има да роди.

Има да ме има
да ти зубе бројим
и звезде у њима
себе у звездама.

Наузнак умирем обелела
бедемом твојих ребара
што моја ребра боје,
труд до труда
зуби твоји.

Понављам ти име
сина нерођеног,
док пребирем влати
мајчине душице.

Бедро међ' коленима месеца
краде осмех зорњачи
и лепи на снено лице.

А могла сам,
да није умора,
пупчаном врпцом
да те вежем,
место звезда брадавице
трудовима да исплачем.

Склупчана у углу света
међ' глежњевима препознајем
мајушно твоје лице.


   Нада Петровић
                                 Песма из циклуса Додир збирке "Додири"
                                          1995. година

                            илустрације урадила Марија Ружичић


Нема коментара:

Постави коментар