МИРОСЛАВ Б. ДУШАНИЋ / ИСТИНЕ СЕ НЕ НАЗИРУ

МИРОСЛАВ Б. ДУШАНИЋ

НА ПРОПУТОВАЊУ

и тако брзо воз

у ноћ уђе

као да му градова

никад доста

и нико не видје

и не ухвати

цијеле ноћи

ништа

и вратише се кући

назад

у омиљену улицу

тако радосно

као да је само ту

у осами

преживљавање

могуће

НЕ ПРЕПОЗНАЈЕМ СЕ (НИ У ВРИСКУ)

Драги С., све што написах и што

напишем, читам себи сам,

читам редовно, скоро сваки дан

и увијек се разочарам...

Размишљам — ако у пећини није

мрак, није ли мрак у мени —

Хомер је био слијеп, Хорхе Луис

Борхес ослијепио,

а видјели су све то што ја нисам

способан да видим —

ДАН

Дан се отвара споро

Бешумно

Силази с брда

Земља стрпљиво

Чека свјетлост

Већ се назиру путеви

А ја сам неодлучан

Којим да кренем

Истине се не назиру

Фотографије Наде Петровић