четвртак, 01. септембар 2016.

Нада Петровић / Прогутана питања



Прогутана питања

Уместо поезије крик...
И питања... И питања... И питања...
Има ли ико жив међ угушеним јауцима
да бар једном речју на толика питања одговори?
Уместо стихова текст који је могао да буде песма,
само да није тужбалица и нарицаљка...
У „Блицу“ чланак...
А у чланку као у дошаптавању преко тараба:
“On se nikada nije žalio da mu je teško.
Ćutao je i trpeo nemaštinu”,
“Miran, tih, pametan i plemenit mladić.”,  
“Bez struje smo živeli 18 godina.
Prošle godine nije mogao
da završi treći razred škole za kuvare u Bečeju.
Nismo imali novac za mesečnu autobusku kartu”,
“Nije, sirotan, više mogao da podnese ovakav život.
On se rodio u mraku, a u mraku je i skončao.
A samo mu je trebala mesečna autobuska karta..”
Мајко, мученице, чујеш ли бар један одговор
на сва твоја одувек прогутана питања?

                                  Нада Петровић






Нема коментара:

Постави коментар