На капији
Отац често
стоји на капији
броји трагове
У целац би
ал пртине свуда
Мајка из куће
ни оком да макне
само праг почисти
уз огњиште се врати
да окопни
чека
Ја опасана
урликом звери
понекад свратим
издалека
сатима причам
како је у земљи
где реч топи
мрзлину дана
Мојој деци
кад у кућу уђу
зажарених образа
и промрзлих дланова
згасне свитац у очима
гледајућ ме
како разгрћем пепео
згаслог огњишта
сама
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар