четвртак, 22. септембар 2016.

Nada Petrović / Ko to ovde plače...

Ko to ovde plače... 


Juče sam na autobuskoj stanici nekoliko minuta razgovarala sa mladim čovekom kome nisu mogle godine da se odrede... U ruci je držao providnu plastičnu kesu i načet hleb... Nakon pitanja da li zna da je taj i taj bus prošao i odgovora da poslednjih desetak minuta sigurno nije, usledio je monolog....


Imam devojku...
Imam fakultetsku diplomu...
Imam znanje...
Nemam posao...
Nemam kola...
Nemam para...
Godine prolaze u pokušaju da se prehranim...  
A sad stižu pitanje sa svih strana:
Šta bi bilo kad bi bilo...
Stižu pitanja, a ja se Svevišnjem molim
da mi ne umru stari,
ne bih imao čime da ih sahranim...
*Bala ih demokratija
u kojoj je čovek gladan.


Taman sam zaustila da mu kažem da ne sme da se predaje, da ko zna zašto je to dobro, naiđe mi prevoz... I stvarno je dobro... Ne ogreših dušu mogućom lažju, jer niko ne zna kuda nas „ Balkan ekspres“ vodi i ko će viknuti iz zadnjih redova „Ko to tamo peva?“ i ko to ovde plače...

                                   Nada Petrović 


2 коментара: