Nada Petrović / Ko to ovde plače...

Ko to ovde plače... 

Juče sam na autobuskoj stanici nekoliko minuta razgovarala sa mladim čovekom kome nisu mogle godine da se odrede... U ruci je držao providnu plastičnu kesu i načet hleb... Nakon pitanja da li zna da je taj i taj bus prošao i odgovora da poslednjih desetak minuta sigurno nije, usledio je monolog....

Imam devojku...

Imam fakultetsku diplomu...

Imam znanje...

Nemam posao...

Nemam kola...

Nemam para...

Godine prolaze u pokušaju da se prehranim...  

A sad stižu pitanje sa svih strana:

Šta bi bilo kad bi bilo...

Stižu pitanja, a ja se Svevišnjem molim

da mi ne umru stari,

ne bih imao čime da ih sahranim...

*Bala ih demokratija

u kojoj je čovek gladan.

Taman sam zaustila da mu kažem da ne sme da se predaje, da ko zna zašto je to dobro, naiđe mi prevoz... I stvarno je dobro... Ne ogreših dušu mogućom lažju, jer niko ne zna kuda nas „ Balkan ekspres“ vodi i ko će viknuti iz zadnjih redova „Ko to tamo peva?“ i ko to ovde plače...

                                   Nada Petrović