ЛОПОВСКИ СОНЕТ
Кад се лопов у поштење
куне
Небо плаче, а земља се
тресе
С главе лете праве царске
круне
А старлете постају
контесе
Преко ноћи постају
господа
Они што су затвор
упознали
Где је сапун један од
метода
Стари да се наплате
пенали
Поштен човек нигде места
нема
Изопштен је из овог
система
Тату савест у обиљу дрема
Само мисли, нову шему
спрема
Како покраст што покраст
се може
Задњи вакат дош’о нам је
Боже
Биљана Китић Чакар
Фотографија Наде Петровић
Нема коментара:
Постави коментар