четвртак, 01. септембар 2016.

Slobodan Mrkojević / Vrata



Izveli su me pred sud. Sud su nazvali sud pravde. Gorko sam pomislio niko nema pravo da sudi nekom. Jedino sebi se moze suditi. Niko ne koraca u mojim cipelama. Nista oni ne zele da razumiju. Neznaju krik mojeg srca. Ja sam sebe vec odavno osudio. Kriv sam za sebe sta toliko dugo zivim. U ostalom rodjen sam da umrem. Zasto bi cekao i to zvao zivot. Pokusavam da im objasnim da sam najkrivlji. Da je istina da sam sve pogresno radio jer sam zivio. Niko ne koraca u tudjim cipelama. Pravnici su tu da traze moju krivicu ili moju slobodu. Niko nezna da nema slobode. Mislim u sebi ovaj ludi sudija zivot jos ce da me pusti. Neznaju da sam kriv sta sam toliko dugo zivio. Sta sam vidio toliko patnje. Samo koliko puta me je bolio zub. Koliko puta sam se osjecao jadno. Uzalud sad trazim smrt za moj kukaviclug. To moram da ucinim sam Nikad nisam znao zasto sam u zivotu. Bol je zivot. Na kraju su me pustili s odlukom nisam kriv. Stigao sam kuci iz ormara sam izvadio uze. Davno sam poceo taj posao imao sam jedanest godina i nikad ga nisam zavrsio. Znao sam da je Vreme. Veselo sam poceo pjevusiti. Vreme je da se ode u nista. U kucu nigdje.
Osjecam se tako poseban i sretan sam. Volim vas i grlim vas. Zagrljaj je medicina koju svi vole.
Sjedio sam pred vratima. Cekao da se otvore. Polako su isli sati a onda dani pa mjeseci i godine. Kosu mi mi je prekrio snjeg godina. I dalje sam sjedio pred tim vratima i cekao. Shvatio sam da je cekanje moj zivot. Da Nista nemam osim cekanja. Ruke su mi postale kvrgave i stare. Kosti su polako pocele da odlaze. Znao sam da je vreme blizu. Da cu prestati cekati. Izvana je usao covjek cistac. Pogledao me i rece moram da pocistim.
To je moj posao. Upitah ga kako niko nikad ne prolazi kroz ta vrata. Rece jer su to vrata za tebe. Zasto ih nisi otvorio. Slegnuo sam ramenima nije mi bilo jasno zasto nisam. Poceo je da cisti nasao sam se na lopati. Ugasio je svjetlo u sobi mog zivota. U hodniku me je istresao u kantu za smece. Znao sam oduvjek da sam uzalud zivio.
Kretali smo se kroz sadasnjost. Ona je galopirala u nasu proslost. Jos smo putovali drzeci se sadasnjice. Neko rece uvjek u sadasnjici. Moji prijatelji su stigli na vranim konjima. Znao sam da su dosli samo iz jednog razloga. Da me nauce da nema nista drugo osim nade i vjecnog danas.
Ulazio sam u Samoposlugu da kradem. Pomolio se bogu da me ne uhvate. Glad se cerila iz mog stomaka.
Poceo sam da kradem ukrao sam i jedan sapun. Znao sam gdje ima vode da se umijem. Uhvacen sam na izlazu. Jedan s odjelom rece ja bi ih sve pobio krade i sapun. Sta ne radi. Stigli su i policajci. Vode me u stanicu. Valjda ce mi dati nesto za jesti. Treba biti strpljiv.
Pruzila sam se na krevetu strasno sam umorna radila sam osamnaest sati. Jos me nisu platili. Placem tako sam jadna.

Volim vas sve vasa luda i jado


Нема коментара:

Постави коментар