Лептири
Имам потребу да ти причам
Страх ме је да не постане навика
Навике су зло. Униште причу
Пустам тишину да се огреје испод пазуха
Да на тебе личи
А хтедох ти рећи
Знаш ли да речи су лептири
Који на усни свој једини дан преживе
И оставе ларве у чаурама од свиле
И не само то.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар