субота, 26. новембар 2016.

Нада Петровић / Укалупљена мука




Укалупљена мука

Мука с муком сатерала до под греду
подбила у калуп сламу, плеву и блато
сабија босим табанима и пева без гласа
ил' ми се чини док  чекам јавку из далека
да је и ова игра завршена, да се креће испочетка,
а на почетку ко и на крају клецају речи и колена
под ведрим небом на коме стрвинари лете у круг. 


                                                                              Нада Петровић



2 коментара:

  1. КЛЕЦАЈУ РЕЧИ И КОЛЕНА, пред оваквом пустоши иза које је стајао живот генерација предака...!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ponekad se pred sveopštim ćutanjem zanemi... Tišina zapljuskuje u talasima...

      Избриши