субота, 26. новембар 2016.

Нада Петровић / Глад очију




Глад очију

Плане и све сагори сем сећања
и изнова се корача као да ништа
и ником ни реч, а и шта рећи, 
и коме, би ли разумео глад очију
и жеђ у пустињи из које излаза нема
јер све је данас и увек је данас
док пепео заборава не покрије Све.


                                 Нада Петровић 







Нема коментара:

Постави коментар