Глад очију
Плане и све сагори сем сећања
и изнова се корача као да ништа
и ником ни реч, а и шта рећи,
и коме, би ли разумео глад очију
и жеђ у пустињи из које излаза нема
јер све је данас и увек је данас
док пепео заборава не покрије Све.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар