субота, 26. новембар 2016.

Нада Петровић / Без аманета




Без аманета

И зар мора тако,
оџак да склизне, 
слемењачу уруши, 
зидове разниже, 
и скућено раскући
и укућене обескући?

Верижњаче ветрометини,
икону славску пепелу, 
кандило ко да никад није,
а све зарад ничега?

Зар је ништа важније од свега?
Како укућанин у ништа да се сакрије од звери?
Која врата домаћин да отвори и дочека ако нема ни дирека?
Како ћемо, роде, без зидова за опело, у црну земљу?
И она ће бездомне да нас избаци.
Зар да нам костима орлушине гнезда праве,
да нам се и срж изгуби међ изгубљенима?

Кажите ми шта деци да кажем на самрти, 
чиме да их научим и посаветујем, 
шта да им у аманет оставим?


Нада Петровић


Нема коментара:

Постави коментар