Изгубљене речи
Видех очи и у очима смрт
као што сада тебе гледам
и она ми покaза пут
куда да кренем док се враћам
и видех прст као стрелу
која у гледац гађа
да обневидела кренем
и слепа стигнем,
а би ноћ ко ова сада,
ноћ заборава.
Оглувех тада од тишине
па ни ову садашњу не чујем,
постадох кљаста међ кљастима,
и постах саката међ сакатима,
изгубљена у речима изгубљеним.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар