субота, 26. новембар 2016.

Нада Петровић / Изгубљене речи




Изгубљене речи

Видех очи и у очима смрт
као што сада тебе гледам
и она ми покaза пут
куда да кренем док се враћам
и видех прст као стрелу
која у гледац гађа
да обневидела кренем 
и слепа стигнем,
а би ноћ ко ова сада,
ноћ заборава.
Оглувех тада од тишине
па ни ову садашњу не чујем, 
постадох кљаста међ кљастима,
и постах саката међ сакатима,
изгубљена у речима изгубљеним.

                                     Нада Петровић 




Нема коментара:

Постави коментар