Мртво море и тишина
Ево ме опет... Теглим, вучем, носим... Поред докумената за
градилиште и роковнике у којима се исписује и прати динамика, евидентира радна
снага и механизација, израчунава и обрачунава количина; ту је и флашица воде,
доручак који нисам стигла да поједем... Наиме, тамо где радим је неколико
километара далеко прва продавница... Поред рукавица заштитиних, везица, папира
и папирића, новчаник, фотоапарат, службени телефон и приватни приде... Опет...
Поред свега тога натрпах при повратку у смештај неколико књига које купих у још
једној старинарници коју сам открила захваљујући добрим људима...
А од књига:
1)
Просветино
издање из 1985. Павићевог Хазартског речника, неотвараног... На првој, празној
страни пише посвета:“ Педагошко веће награђује.... „... Након два три листа још
једна празна страна на којој пише: „ На овом месту лежи читалац који неће
никада да отвори ову књигу. Он је овде заувек мртав“... У књизи папир обострано
пенкалом и краснописом исписан. Покушаћу када стигнем у Крагујевац да написано
прочитам... Тврдо коричена насловна страна има напомену да је рпман '84 добио
Нинову награду.
2)
Др. Леон
Жлебник и књига: „Психологија детета и младих III“... штампана 1972.... такође неотварана...
3)
и 4)...Изабрана
дела Радоја Домановића 1. и 2. део... Укупно скоро 900 страна... На првој књизи
честитање наставници рођендана од групе ђака и нека скаламерија која је вероватно
била наснимљена музичка честитка... Књиге су такође тврдо коричене и
неотваране...
У старинарници заборавих и на доручак и на ручак и на воду и на
цигарете... Иако ништа више нисам планирала да купим изгубила сам појам о
времену загледајући ситнице и крупнице... За то то време у старинарницу је ушло
двоје пријатеља власника и нико више.
Почевши од слика, преко намештаја, фигурица, употребних предмета,
фото и свих других апарата па стигавши до гомиле књига, за сваког има по нешто,
за некога све... Али џаба... Овде нема етикета, често се за слике не зна ко је
аутор, тањири су најчешће распарани, међу ауторима нема Цеце, Јеце, Маце, Мице,
а ни оне, оне, оне; да јој не помињем име...
И да не буде да је тако само овде.. И у оној претходној
старинарници ништа боље... И у корпарници, како ми рече власница локала у ком је
на подају намештај и кућне потрепштине од прућа... Мртво море... И тишина...
И само још једна информација... Све оне књиге које набројах су овде укупно 400 динара, то јест било која да се купи је по 100 динара, а слика, уље на платну, далеко је било па не видех чије је ауторско дело је 60 евра... Фигурице су 1 црвена...
Фотографије и текст
Нада Петровић
Ovo me uvek rastuži na više načina. Ko zna zbog čega je to sve moralo biti prodano starinarnici? Ko zna zašto to ljudi ne kupuju? Ko zna zašto su knjige ostale nepročitane? Ko zna..
ОдговориИзбришиSva moja osećanja si izrekla...
Избриши„ На овом месту лежи читалац који неће никада да отвори ову књигу. Он је овде заувек мртав“...
ОдговориИзбришиМного казује. Али кад ОН није рекао нећемо ни ми нагађати.Твоје запажање ме фасцинира. Хвала.
Hvala Dušane... Beležim ponešto sada i ovde... Nekada su to samo zabeleške, da se ne zaboravi; drugi put je pokušaj da se cela slika u izvornom sačuva. Ako bar delić onoga što osećam i vidim uspem da prenesem, neizmerno sam zbog toga radosna...
ИзбришиNado, Nado, a posle mi nabijaš na nos kako mi fejs guta vreme! Pa naravno da mi guta, a naročito tvoje objave (kojima ne mogu da odolim)... Znaš da ne volim komentarisati, čak sam lenja i lajk trasnuti, ali samo da znaš da sam dobro videla i proučila sve one oštećene fasade, tvoj protestni krik zbog bombardovanja i trovanja...Uh, taj piralin... I još ti neko spočitava da budeš tišaaa, strašnooooooooooooo...,sve usputne tvoje statuse... No, ova zadnja postavka - mislim na kojoj ostavljam ovaj komentar, eto dotuče me! Ne samo zbg Hazarskog rečnika, posvete u njemu (i to od strane Pedagoškog Veća)..., pa one druge,već i zbog celokupnog sadržaja Starinarnice, obezvređenih cena (kao uostalom i svega ostalog što u ovoj Srbiji vredi)i kao maljem po glavi, eto surova istina da sem dva prijatelja, vlasnika i tebe...starinarica je prazna!!!!!O blagoš namaaaaaa!
ОдговориИзбришиПрви слободни дан који будем имала отићи ћу баш ту... Потрудићу се да опет не довучем књиге иако ми се чини да ће труд бити узалудан... И... одлучила сам да уместо класичних сувенира одавде нешто понесем...
Избриши