Растопљено олово
Читам у новинама најаву за сутрашњи дан: „...у вежби на батајничком
аеродрому учествоваће припадници 173. падобранске бригаде Војске САД из Вићенце
у Италији, падобранци Војске Србије, као и два транспортера Ц-130 из 86. Ваздухопловног
пука из Рамштајна у Немачкој.“....
Док читам сећам се песме Анђелка Анушића коју је на свом блогу
Мирослав Б Душанић пре 3,5 године поставио:
Тужбалица за кућом
у пужа ме претвори
Господе,
па гдје ми je глава ту и кућа,
гдје плућни писак
ту и држава
нек сам и пузав и љигав
Господе,
само нек сам кућаник,
нек ми je кућа и дом и држава
нек сам плијен
и змији и орлу и соколу
Господе,
само нек ме не стигне клетва бездомника
само да ме не стигне Онај
што у шуму шаље и звијери напујдава
ако ми у кућу пуцају Господе,
нек ме убију с њом заједно,
да издахнем на прагу
под својим кровом,
само да се не потуцам ко бескућник
у свијету без дома и државе
нек ми се пуж-кућа Господе,
ни на једну страну свијета не отвара:
све су ми отишле у бестражје
Анђелко Анушић
Читам, сећам се, преслишавам се... И у себи плачем. Капљу по души
сузе као растопљено олово.
Нада у невиделици
Фотографија Наде Петровић
Нема коментара:
Постави коментар