Стрпљивом пријатељу
Не пишем ја поезију. Њу препуштам
онима, чији је то занат. Они познају
теорију, значења, структуру, језичку
динамику, законитости, форму...
Ја сам један од искушеника ријечи.
Ходочастим по мом нахођењу.
Некада данима газим кроз мочваре,
ускачем у ровове и дрхтим као прут.
Немам никакво објашњење за то.
Али кад се одлучим понирем смјело.
И сасвим ми је свеједно, да ли је то
Источни фронт, или Борхесов сан.
За мене је вријеме безвремено. Зна
ноћ да ми буде дан пун свјетла, или
сасвим обрнуто, дан мрачнији и од
оне језиве Бартоломејске ноћи...
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар