Subotica 01.11.2017.
Gradilište na kom radim danas je
bilo aktivno tek nekoliko sati. Objašnjenje je da je državni praznik. Pokušavam
da saznam nešto više, ali baš i ne uspevam u tome. Nekoliko onih koje sam
pitala mi ponešto kaže, ali kada se sve sabere to ne zadovoljava moju
radoznalost. Usput saznajem i za Dušni dan koji je sutra. Zapitkujem da li to
veze ima sa pravoslavnim zadušnicima ili možda sa Buseonim ponedeonikom, kako
su govorili stari, ali ne uspevam. Jedino što mi skoro svi kažu da je ovde
danas u satima sumraka najlepše na groblju i da tada puno sveta tamo ima, da je
svečano pored hiljade i hiljade sveća okruženih cvećem.
Pokušavam da dodatna objašnjenja
pronađem na netu. Pronalazim neka objašnjenja
„Prema hrišćanskoj tradiciji, dva
dana u godini, 1. i 2. novembra, vernici se posebno sećaju svojih upokojenih,
odlaze na groblja noseći cveće i paleći sveće. Rimokatolički Dan svih Svetih
pominje se od četvrtog veka, kada je Sveti Jovan Zlatousti pomenuo da se Dan
svih Svetih obeležavao prve nedelje posle Uskrsa. Od osmog veka obeležavanje se
prenosi na 1. novembar i to je državni praznik svih dominantno katoličkih
zemalja.“
„Papa Grgur III. (731. - 741.)
premestio je ovaj praznik na 1. novembar, kako bi se poklopio sa drevnim
keltskim praznikom »Samhain« koji je označavao Novu godinu. Na taj je način
odgovorio na zahteve irskih monaha.
Papa je iz tog razloga izabrao 1.
novembar kao datum godišnjice posvete jedne kapele u bazilici sv. Petra
relikvijama »svetih apostola i svih svetih, mučenika i ispovednika i svih
savršenih pravednika koji počivaju u miru po čitavom svetu.“
„Među narodom obično se ovaj
praznik povezuje sa obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom
na mrtve. Ipak, u Crkvi se Spomen svih vernih mrtvih ili Dušni dan obeležava
dan kasnije, 2. novembra.“
„Rimokatolici sutra obeležavaju Dušni
dan ili Dan mrtvih sećanje na sve pokojne, a u crkvama se služi za pokoj duše i
vernici odlaze na groblja. Taj praznik su uveli na kraju 11. veka francuski
dominikanci, a 1915. godine papa Benedikt Petnaesti proširio ga je na celu
Rimokatoličku crkvu.“
Za ovih dvadesetak poslednjih dana,
koliko sam radno vezana za Suboticu, svaki slobodni trenutak sam koristila da
nešto saznam, vidim, naučim, obiđe, fotografišem. Sakupila sam stotine i
stotine fotografija, a među njima su i katoličke crkve, katedrala, spomenici...
Zapisala desetine i desetine strana u dnevniku koji decenijama unazad
svakodnevno vodim.
Dolaskom u Suboticu i mogućnošću da
ostanem ovde nekoliko nedelja ostvarila mi se još jedna želja, a to je da što
više moju lepu zemlju upoznam. A sa saznavanjem, upoznavanjem i prepoznavanjem još
jednom duboko se poklonim senima mojih roditelja koji su uspeli da mi usade
ljubav prema domovini.
Zapis i fotografije Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар