Голоруки
Постали смо прах и пепео.
Пси рата и пси мира нас запишавају.
Постасмо граничник међаш на "њиховој" територији
коју обележавају сваког дана по неколико пута,
претворише нас у смоницу и јаловицу, го камен,
зачепише луле на нама па смо кладенци пресушени,
Откинуше нам тек израсла крила да не летимо,
затворише тешке капије да не изађемо,
замандалише браве да не уђемо,
Сад на ничијој земљи,
иако нам је тапија у рукама,
голоруки, ујаловљених мисли,
утучени у појам и отупели,
инаџијски наглас ћутимо
и ућуткујемо оне који би да певају
„Востани Сербие, давно си заспала“.
Нада Петровић
Фотографија Наде Петровић
Нема коментара:
Постави коментар