Нада Петровић / Само ми се чинило...
Пре два дана умро ми је пријатељ, песник... Због сваке његове песме
сем постајала бољи човек. Али данас ме је уплашила тишина у соби смештаја, у
граду у ком сам због посла... Уплашила ме је бол која је надолазила као квасно
тесто и која је почела да ме гуши... Изашла сам са циљем само да ходам и не
мислим ништа... И ходала сам... И разговарала са људима... и свратила до
старинарнице... И била у галерији слика која је уједно и радионица за рамљење...
Упознала сам сликара, професора у пензији ликовног, чија је жена пре тридесетак
галерију отворила.
Дозволио ми је да фотографишем, љубазно објашњавао технике, своја
гостовања у колонијама, изложбе самосталне. Рече да је са изложбом акварела
давно, давно, гостовао и у Крагујевцу.
Стајала сам у тој просторији и чинило ми се да се бол на тренутак
повукла, да је сликама оставила место... Само ми се чинило...
Акварел, ова уска слика, има цену 4000 динара
Овај акварел има цену 2000 динара
Neka mu je laka zemlja.
ОдговориИзбришиDušanićevo telo je otišlo, ali njegova Duša i Reč će trajati...
ИзбришиТешко отварам компјутер. Знам да нема његових објава, његових речи које су ме храбриле и уздизале сваки мој тренутак док пишем и читам. Умео је да нас мотивише својим ставом. Бескрајна радост кад му се допадну моје речи, кад ми објави песму, моју мисао. Као најбоља рецензија. Није коментарисао само је објавио увек уз неку фотку коју најчешће направи сам. Морами без њега знам али је тешко!
ОдговориИзбришиИдемо даље... У име песама и песника...
ИзбришиБОЛ
ОдговориИзбришиУ башти ми вјетрови
јоргован ломили.
И киша је падала
данима.
Ни птице нису имале,
гдје да се сакрију.
Мој пријатељ ћути.
Небо је поново ведро
ал' какве користи?
Јоргован не мирише,
гране поломљене.
И све птице одлетјеле
у друге предјеле.
Мој пријатељ и даље ћути.
МИРОСЛАВ Б. ДУШАНИЋ
Хвала Амаре од срца...
Избриши