Нада Петровић / Која ли је будућност народа који књиге баца???

Била сам на сајму свега и свачега од мангулице и које чега још... Било је ту и сирева и ракије и куваног вина. Могли су да се нађу и ручни радови и мини тор са малим животињкама које су део лутрије... Видела сам и репроматеријал за декупаж и декупаж одрађене кутијице. И онај колач са роштиља за ког се уста пуће док се на мађарском изговара куртош... Налетела сам и на мед и медовачу и загледала шта би могло да се понесе као сувенир, значи да се не поквари док кренем, да се не поломи док путујем...

 

На фотографисање сам заборавила када сам видела шлепер књига како се изручио у кутије... Заборавила сам и храну и воду док већину нисам прегледала. Када су ми рекли цену замало што нисам рекла „Враћај у камион, све то иде за Шумадију“...

И... Па ево... У следећих неколико објава ћу да објавим понешто од онога што сам накуповала... Не знам како ћу све да понесем и пренесем... Ако овако наставим нема мени, због књига, из Суботице мрдања...

     

Слике свега и свачега избацих овде, ал када сам видела књиге заборавила сам да фотографишем. Зато, и не само зато, уместо фотографије песма:

Васко Попа - Косово поље

Поље као свако

Длан и по зеленила

Млад месец коси

Пшеницу селицу

Два укрштена сунчева зрака

Слажу је у крстине

Кос наглас чита

Тајна слова расута по пољу

Божури стасали до неба

Служе четири црна ветра

Сједињеном крвљу бојвника

Поље као ниједно

Над њим небо

Под њим небо

(Косово поље припада збирци песама Усправна земља. Збирка има 5 циклуса: Ходочашћа (7 песама), Савин извор (8 песама), Косово поље (7 песама), Ћеле – кула (7 песама) и Повратак у Београд (7 песама).)

И хтедох да више ни реч не напишем, али питам се која ли је будућност народа који књиге баца у контејнере и продаје их у бесцење... У ствари ништа се не питам, одох да прегледам и остале књиге које сам купила.

                                                             Нада Петровић 

ПС: Била сам и на вашару илити сајму... Други су носили чварке и панчету, ја књиге... Док сам се сабирала колико сам пара дала за бисерје ухвати ме поново туга за пријатељем кога више међ нама нема. Био је и још увек је један од најбољих наших песника, а ни једну књигу никада није објавио. Можда сам овде мало наслутила зашто је тако, јер Васко Попа и његова Усправна земља кошта мање од 5 комада најјефтинијих цигара...