Корак по корак...
Корачам већ познатим улицама. Немам онај почетнички страх да ћу да
се изгубим. Проналазим орјентире које сам раније регистровала. Више немам осећање да куд год кренем лево или десно да је право...
Корачам намерно преко туске калдрме, а не асфалтираним тротоаром. И
сетих се забелешке коју сам јутрос убележила у роковник:
„Читам на ФБу:
- „Косово је срце Србије“
- „ Скадарлија је срце Београда“
- „КиМ дамо, калдрму не дамо“
Читам и све се мислим: Учитељице никад ти нећу опростити што си ме
научила слова... Много је лакше живети ( и умрети) у незнању... "
Корачам, корак по корак и себи чврсто обећавам да данас ни једну
једину књигу више нећу купити... Обећавам иако знам да ћу убрзо обећање дато
самој себи прекршити јер што се тиче књига ту мени обећања не важе.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар