понедељак, 25. јануар 2016.

Нада Петровић / Отшкринута врата и 2 песме Зорана Милића ( Вражогрнац 1940 - 2007 Београд)




Одшкринута врата


Данима позивам пријатеље песнике да ми кажу који је књижевни часопис још увек „жив“ и да ми пошаљу емаил адресе... И да ми успут кажу где се објављује ни по бабу ни по стричевима...  Изгледа да узалуд покушавам... Нико се позиву не одазива... Кад се све сабере и одузме остаје ми да останем онде где јесам по принципу и за ту где јесам нисам... Ма ко ми крив када сам се пре 7-8 година сама склонила и међ’ четири зида завукла?
Али, није све баш толико црно, било би још црње да се један другар не одазва и да ми преко седам гора и седам река не добаци „Исток“... Нисам ни знала да на истоку има нешто ново; на западу ништа ново, знам...


Е па данас, стиже на ред да отклопим корице и уђем у кућу речи... И прво налетим на песме које ми баш пријају... Песник Зоран Милић ( Вражогрнац 1940 - 2007 Београд)... Једна од њих је баш као створена за данашњи дан...

Свећа

Црни се свећа
на небу

света
Осветљава

Пола света
Осветљено

Пола се у свећу
Претвара


И друга је у истој равни:


Ујед

У свакој змији
Језик

На сваком језику
Отров

Ко први проговори
Заћутаће
Занавек


И шта да кажем после свега? Ништа. Ништа сем хвала дародавцу часописа који ми је отшкринуо врата Милићеве поезије...  A и онима који се нису одазвали хвала, јер ко зна зашто је то добро...

                                               Нада Петровић


Нема коментара:

Постави коментар