Нада Петровић / Хлеб наш насушни

Хлеб наш насушни

Пре него што би ставила квасац у брашно увек би се прекрстила... Када је испечен хлеб вадила из тепстије изнова би се прекрстила... Тек када је пала на постељу и када је у кућу почео да се доноси хлеб из пекаре рекла ми је да је као ратно дете јела млевене шишарке од кукуруза са мало кукурузног брашна самлевеног у воденици до које се стизало након пола дана хода и да се од тада увек Богу захваљивала за топле валије које је имала својим укућанима на сто да изнесе или да им спакује у торбе... И још би додала: „Да није било оног бомбардовања не би ми се ова мука, од стра нарасла, под груди склупчала, још би ја топао лебац јела“... И онда би сузних очију додала да се пшенично брашно, ако га је било, чувало за славски колач... И тад би скоро нечујно промрмљала : „Леба им се огадио“...

Док чекам да се хлеб испече, листам своја писанија... Налећем на нешто што сам негде покупила и убацила као цитат а да нисам написала кога сам цитирала јер испод написаног није било имена... Како помоћу хлеба могу да се изразе осећања.. И ево и овде то исписујем:

"- Бес: "Јебем ти лебац, касниш пола сата!"

- Изненађење: "Леба ти, ал’ су их набушили!"

- Молба: "Додај ми пиво, леба ти..."

- У компарацији, као суперлатив: "Та воли к..., више него леба да једе."

- За изражавање тешког материјалног стања: "Немам ни за леба."

- Збуњеност, незнање : "Тај... манган, је л’ то нешто што се маже на хлеб?"

- Неправда: "Извуко сам га из гована. Ја њега хлебом, он мене каменом."

- Код манипулације: "Дај народу леба и игара, и нама ће бити до јаја."

- При нежељеној, али неопходној радњи: "Отишо, сирома, у Чачак, трбухом за крухом."

- Код прекора лењости: "Устај, сомино! Нема леба без мотике!"

- За изражавање симпатије: "Тај мали ти је добар ко лебац!"“ ***

Писала бих ја још што шта о хлебу и које чему, 'ил нашла нешто што је раније писано, ал' одох да ми се кора не препече...

Да је мајка жива загледајући овај мој лебац по свему судећи изнова би се прекрстила... Ал, доста више... Одох да плачем и држим врућ лебац међ длановима, на грудима... Када будем имала снаге написаћу још нешто о хлебу нашем насушном...

                                      Нада Петровић

*** Накнадно сам сазнала да је аутор свих оних навода у вези осећања и хлеба Зорица Зоја Младеновић