Понекад
Понекад ухватим поглед детета
које пере шофершајбне
на цичи зими...
Данима плачем
и молим да
те сузе оперу сва стакла
кроз која посматрам пахуље и лед...
Понекад ставим играчку на брисач
и стојим иако је на семафору зелено...
Понекад ми играчка маше кроз прозор.
Ћутке. Насмејаних очију.
Понекад се и без речи разумемо.
Нада Петровић / Играчи и играчке / 2013.г.
Нема коментара:
Постави коментар