субота, 09. јануар 2016.

Нада Петровић / Одзив



Одзив


Твојим ћу зубима
небо позобати.

Испљунућу ти сунце
пред ноге,
табане да ти огреје.

Газићеш по врелини,
играћеш по прашини.

Нећеш ти мени
одзиве у невреме.




Песма Одзив је (из збирке „Играчи и играчке“, објављене 2013.) написана је 2010. године. Критика коју сам добила за ту песму и коју до сада нисам објавила део је личне преписке...

10. фебруар 2010. 17.41
У "Одзиву" си ти она права, она једина.Такве у поезији колико ја читам
,нема.Треба скочити као рис, кидисати као тигар на овај  усрани свет.У
утробу му се зарити, црева му кидати, млеко искони тражити и све у
гневу, у јатрости.Речи које имају цапине треба вадити из потиљка, из
затиљка, из сваког човековог шиљка који су оштриле олује времена и
света, заривати им у темењаке, вадити им очњаке, у мозак их умокрени
треба нападати, мошнице им зла треба почупати да схвате, да плате то
што су учинили, струју доброте зајазили, самилости на ватрама моћи
спалили а ништа нису заслужили, ни овце да нам по пашњацима
преуским не чувају , ти палиоци мина у народ, ти који се елитама улитани
проглашавају, да својим срамотама се диче, да своје лажи промовишу за
истину, да лажу и полагују, да трују народ својим упарађеним говорима
кад се иза сваке реченице отров бесмисла до прогоревања у нас зарива а
не дају нам да бекнемо и гледају нас са висина ти  што би  духовно у
кртичњацима морали да бораве и да небо не виде , да звезде у мозговима
, мазгови сањају,.Нема цене коју  они могу за све што су нам учинили
да плате,ни казне која би их искупила, ни речи , ни обећања, ни
блаћења која би нас задовољила кад су  нам  гује присојкиње  у срца
настанили..


                                                Нада Петровић





Нема коментара:

Постави коментар