У каменој гори
Ни сутра,
ни јуче,
само данас,
огољено,
без покрета,
без погледа,
обезглављено.
Ко ће мени,
у сусрет,
у каменој гори,
где ни гладни вук
не чује глас птице.
Ко ће
обневиделој
међ' вододеринама
и чукама,
тајну богова,
како да оживим
мртворођено ћутање,
у сакатим рукама.
Нада Петровић / Дивља трава / 2004.
Дивља трава/дивље траве дају одличан мед: укусан, лековит и лепе боје. Ако је ова песма из/са дивље траве, има тих особина, онда има разлога да кажем да је то медена песма.
ОдговориИзбришиHvala od srca.... Ima jedna pesma , možda iz neke druge zbirke, gde zapisah Ljuta trava na ljutu ranu... Na osnovu toga hvala još jednom jer ovo je melemni med...
Избриши