недеља, 31. јануар 2016.

Gramatika smrti Imenice / Dušan Stojković




Gramatika smrti Imenice

Pre godinu dana je objavljeno da se u zemlji Srbiji svakodnevno izvrše 4 - 6 samoubistava i da smo po broju samoubistava prvi u Evropi... To mi danas pada na pamet dok čitam nasumično izabranu pesmu iz knjige Gramatika smrti Imenice ( Antologija pesama pesnika samoubica koju je uredio Dušan Stojković).
Zbirke pesama nikada nisam mogla da čitam u dahu... Jednu, dve, najviše tri dnevno... Sa iščitavanjem ove Antologije ide još sporije... Nakon prve pročitane ostavljam knjigu, vraćam se  istoj pesmi, iznova je ostavljam i iznova vraćam i vidim da još uvek  „Gori ponoćna lampa“




Džimi Hendriks ( 1942 - 1970)


GORI PONOĆNA LAMPA

Zora je mrtva
a i dan.
Osta jos samo somotski Mesec,
dobro znan.
Inače, celog sam dana
bio sam.

To je i više nego dosta
da čovek skoči s mosta.
A ja, uprkos zori,
puštam ponoćnu lampu da gori.

Blago nasmešena tvoja slika
na namrštenom mome zidu jos visi.
Niti mi smeta, niti me čika,
samo je šteta
što te sve teže vidim sada,
sada, dok po njoj prašina pada,
a tvoja zaboravljena naušnica
leži na podu, satima i satima,
hladno suočena sa vratima,

Dok ja, uprkos zori,
puštam ponoćnu lampu da gori.

               ( Prevod Dragoslav Andrić)


                                          Zabeleška  iz dnevnika  Nade Petrović





Нема коментара:

Постави коментар