Bez
pokreta
Ovde
je vreme davno stalo,
ništa
se ne kreće niti pomera,
kao
mehur vazduha u ledenici koja visi sa strehe
i
čeka razvigor proleća na isti način na koji ja čekam
da
me neko zovne, bar odjek zovke da doleti,
a do
tad bez pokreta, sa pogledom razapetim na zidove,
odustala
od koraka kojima bih mogla prostranstvo da merim,
od
sećanja koja kaplju kad god se skine pokorica zaborava,
od
čekanja da promaja udari i pocepa zavesu paukove mreže
u
kojoj su obezglavljena sva nadanja da će kad tad biti bolje
jer
boljitka nema u zemlji gde je zaustavljeno sve, pa čak i vreme.
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар