уторак, 19. септембар 2017.

Нада Петровић / Записи из Дневника 2017



Записи  из Дневника 2017.

Лекција коју сам давно учила, али је још увек нисам сасвим савладала: „Што мање окружење зна о твом приватном животу већи је склад са људима из тог окружења.“... Искуство ми каже да ме никада нико није повредио коме нисам поверила своје сећање, своје мисли, своја осећања...


Говорим му: „Не дозволи себи да одеш предалеко нећеш имати времена да се вратиш, а ако се и будеш вратио неће имати ко да те дочека.“. Залуд му говорим.


Пре неколико година рече ми, у пролазу: „У 21. веку нема романтике. У њему је превише баналности, зла и интернета“. Од тада те нисмо ни видели ни чули. Јутрос ми стиже порука у инбокс: „ Дуго те тражим, где си се изгубила“. А те речи и та слика су ме подсетиле на вештачко цвеће које скупља прашину у излогу кинеске радње.
Како да му кажем да се нисам макнула с места за које је рекао да га чекам, онда када је одлазио?


Мотивационе поруке су смишљане за неке друге људе. Мени је било довољно да се ослободим људи-крпеља и да научим да кажем НЕ... То је чаробна реч. Рећи НЕ онда када нешто не желим је кључ за отварање врата среће. Рећи НЕ онима којима то треба изговорити остављало ми је довољно времена за сва ДА која су ме мотивисала...


Нада Петровић

Нема коментара:

Постави коментар