Нада Петровић / Из угла мрклине

Из угла мрклине

 ( одзив на песму „Играчу...Ти и ја“ М.Б. Душанића)

Понекад играчи,

чешће играчке,

као што сумрак постаје ноћ,

а дан је кад се из угла мрклине гледа,

а за то време талас шизофреничне игре

запљускује нам стопала,

стиже до бедара,

потапа недра,

и даље вира и извире,

и врти као небеска злослутна чигра,

и све је ко да ништа није у очима оних без вида,

а Песник који осећа избаци цевчицу речи и хвата ваздух,

и пуни мехове као риба, да не потоне и челом додирне дно,

да се одупре и ослушне долази ли нам однекуд спас ил’ лек

ил’ је унапред одређено ко је победник, а ко побеђени,

и где су раскућене речи само неважећи жетони за алаве крупијее

и зечице које се коте на све стране и ломе играчке и наше сећање.

Нада Петровић