Заборав
Само
закључати врата,
бацити
кључ,
безгласно
плакати у мраку.
Речи
су труње
које
ветар разноси.
Пијавица
стиже до кости
пре
него што длан о длан.
Оћутаћу
свако слово,
преболети
реч,
скупљати
сузе у дланове.
Време
је да заборавим.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар