Нада Петровић / Памтите потомци Рода Небеског

Памтите потомци Рода Небеског

Стара словенска вера је морала да се повуче пред хришћанством иако се дуго опирала. Староверце су прозвали паганима, а некоме рећи да је паганин постало је погрдно.

Када сам прву збирку песма објавила критичари су се често освртали на то паганско које се генски пренело и прелило у неке моје стихове. Тих паганских корена нисам била свесна док сам песме исписивала али су ми критички осврти скренули пажњу да се мало окренем ка том потиснутом и у многоме заборављеном делу колективне свести. Чајкановићеве текстове, оне до којих сам дошла, сам тада од слова до слова гутала. Тек онда сам схватила која ми карика недостаје да бих била верујућа. И почела сам да верујем на неки свој чудан начин о чему нисам годинама никоме ништа причала. Тек скорије умем да кажем да сам православка која верује у свето тројство Љубави, Вере и Наде..

Fotografisano u Vlasotincu

Ово је толико разуђена тема да ћу покушати да се само једног сегмента сетим и то оног који сам као дете слушала од старих који су то преносили с колена на колено. Не знам да ли су исти обичају и веровања и у другим крајевима постојали, али, овде у Шумадији, где сам ја одрасла сећам се да су старице говориле трудницама:

-                                         „Немој ћеро по ноћи да напоље излазиш, ноћне море само тако нешто чекају теби и детету да нашкоде. „... Године су прошле пре него што сам сазнала да је у словенској традицији Морана (или Мора, Морена, Марана, Маржана) симбол смрти и зиме, да се појављује у разним обличјима, најчешће као лепа девојка, врло бледа, са вучјим очњацима и канџама, међутим да постоји и  њен други лик који је у ствари  ружна стара вештица.

-                                         „Пази ћеро да ти душмани на главу не баце земље. Има оних који су зло од горег па ту земљу са незнаног гроба скупе. Она обична земља учини да ти ил дете будете без крви у образима, ко да сте земљосани; они други донесу болештину па је питање да л ћеш живо да родиш“.

-                                         „Пази ћеро да се преко прага не здравиш“ и ово ми није било јасно зашто. Касније сам негде прочитала да је испод прага подземни свет, да су се ту некада преци сахрањивали... Онда ми је било јасно зашто се и млада преко прага, кад први пут у кућу улази, преко прага преноси. Да не расрди подземна божанства која најчешће укућане чувају, али умеју и када их неко увреди да буду божанства таме.

-                                         „Пази дете да ти неко ножем не махне ка теби, да ти се дете не роди са расеченом усном“... Опет какве везе има та зечија усна са ножем којим се маше на даљину, није ми било јасно, није било све док нисам схватила колико је битна намера која нам је упућена, како и злим мислима може да се зло донесе породиљи ( и не само њој), нормално ако породиља у тако нешто верује.

-                                         „Пази дете ако неку воћку узмеш у туђем воћњаку па се уплашиш да је ко видео, не додируј се по тело, да ти дете нема белеге“, говориле су. Касније сам те белеге загледала, када би их ко имао, биле су у облику шљиве, грозда, крушке.. и увек се, као по правилу, мајка тек рођене бебе сећала где је згрешила.

-                                         „Пази дете да ти веш ноћу не заноћи. У мртвено време мртваје умеју да ти мртвилом поспу оно што уз снагу носиш, после болујеш, венеш...“... Мртвено време је оно време око поноћи кад све животиње заспу мртвим сном, кад и стражар мора неколико минута очи да склопи, када се ништа не чује... Ако се не варам мртваја опет има везе са Морином... А Морина са мочваром за коју понекад кажу да је мртваја ако је тамна, са живим блатом, непроходна, она која доноси смрт посетиоцима...

-                                         „Увек ћеро у џепче носи чешањ белог лука, да те неко не урочи.“ Урочи значи урекне очима. Е па то сам тек разумела када сам мало боље труднице погледала, наиме, свака се жена која плод под грудима носи пролепша, очи јој заблистају, поготово у другој половини другог стања, када се раскрупња и крене да се креће као лађа на отвореном мору. 

Fotografisano u Vlasotincu

Сад да се вратим на православље. Света Петка је заштитиница жена, деце, сиромашних, болесних, старих, значи свих којима је потребна заштита. Православне вернице, најчешће, носе привезак на ланцу са њеним ликом, не знајући да је то амајлија која их од паганске Морине брани.

                                                    Fotografisano u Kragujevcu

И изнова се враћам старој словенској вери и Перуновој веди још једним цитатом из Словенско-Аријевске Веде из књиге прве, за коју рекоше да је настала пре четрдесет хиљада година и где се каже:

„Памтите, чеда Расе Велике,

и ви, потомци Рода Небеског,

да Живот треба проживети у Радости,

јер она је само трен један једини.

Светао живот у Свету Јаве човеку

дају његова светла Душа и Савест.

Сви људи Душу и Савест поштују

и како може праведни човек да

у име било чега или било кога

погуби Чисту Душу и Савест своју.“

    Fotografisano u Kragujevcu

Враћам се овој запису из једног јединог разлога, да вам своје искуство пренесем, да је истина да ономе ко у чуда верује њему се и догађају, да је истина да ономе ко у туђа веровања поверује постоји могућност да му се догоде, али ако се окренемо вери прастарој и поверујемо „да Живот треба проживети у Радости“, онда постоји могућност да до ње и стигнемо. Ако Чисту Душу и Савест своју сачувамо“. И да не буде забуне. Ништа се у речима овим не коси ни са једном вером у коју сада верујемо, ни са једном Заповешћу која нас упућује како живот да живимо. 

                                                             Нада Петровић

               Fotografisano u Starim Banovcima