уторак, 24. октобар 2017.

Nada Petrović / Iris na Ostrogu



Iris na Ostrogu 

On se zove Iris. Nosi naočare, pere čaše u restoranu u hiruškim rukavicama, govori nekoliko jezika. Srećemo se, razmenjujemo nekoliko reči ljubaznosti skoro svakog dana, razilazimo se i srećemo u skoro identičnim intervala, on se vraća za šank, a ja nakon doručka ili ručka u svoju sobu ili odlazim na posao. Niti sam ja nešto posebno njemu bitna niti on meni. Za njega sam samo još jedan ljubazni korisnik usluga hotelskog smeštaja i restorana, on za mene još jedan ljubazni radnik u hotelu u kom sam smeštena.

Ali juče saznajem nešto više. Pitam ga. On mi slike pokazuje. Ne mogu da verujem svojim očima. Stojim zanemela pred ikonom koja je na fotografiji. Ikonom koja je sastavljena od mikro mozaika. Dodatno mi on potvrđuje ono što sam načula a to je da je ikonu dve i po godine sam radio, da je mozaik kockice sa nebrojeno nijansi sam izradio, da je sam pešice ikonu u Ostrog odneo i poklonio. Oko 550 kilometara sa ikonom u rukama, ikonom koja je procenjena na preko 35000 evra... 

                                            Nada Petrović

Napomena: Fotografija je Irisova, tekst Nadin

4 коментара:

  1. Прича је вреднија од мозаика, ПРАВИ ИРИС!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала мој Душане од срца... Причу сам јуче чула, данас је забележила... Знаш већ да у дневнику који скоро свакодневно пишем бележим и овакве ствари... Не могу да ти објасним са којим осећањима је преносим на папир... Ово је за мене откровење...

      Избриши
  2. Neverovatno!Koliko talentovanih, posebnih i predobrih ljudi ima. Dobro je da si ovo zapisala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Овде само делић пребацујем од онога што записујем. Толико је нових утисака да многе приче само прибележим у дневнику, касније ћу све то средити... Зима је дугачка а ја опет нећу имати посао који доноси новац за преживљавање, али ћу зато преживети захваљујући сећању...

      Избриши