Нада Петровић / Роде мој, чувајте душу и језик

 Роде мој, чувајте душу и језик

Кажу сујеверје, кажу паганство, кажу затупљеност, кажу бесмислица, кажу глупости... Подсмевају се онима који су запамтили како треба, како се ваља, како је ред. Јес вала подсемаву се нашим комендијама, мало је оних који и знају шта су то комендије, али зато им се ноћ вештица за срце залепила, то им је ок, цоол, супер... Подсмевали су се и онима који су јели маст преко хлеба, онима који су носили вунене чарапе, онима који су испод чакшира облачили дугачки веш. Подсмевали се и још се подсмевају свему што је овај мој род сачувало и очувало. Покондирило се то, отуђило. А кад их сустигне оно што нису ни приметили да их прати онда куку-леле, што баш мене да снађе.

...И гле чуда... Наука сада потврђује да ништа здравије од вунених чарапа нема, да лети вуна штити од врућине и оједа, да се у њој нога не зноји, а зими од хладноће и још преко тога да циркулацију појачава. И ово су само два успутна примера а има их колико је капи у мору...  

Негде пре десетак година прочитах да су експериментално прављене куће чија је изолација природна вуна и да је то нешто најбоље што је могло да се уради. О таквим стварима се више не пише, исто као што се не пише колико је опасно зрачење од мобилних телефона. А некада давно давно док су постојала само два црно бела ТВ програма и то тек по неколико сати дневно, уз телевизор „Руди Чајавац“ стизало и упутство на ком удаљењу треба да се седи, колико деца највише времена испред екрана да буду... Некада давно док је само у тој једној јединој фабрици радило преко 20000 душа које су укупно преко 80000 уста храниле...

Многе сада не занимају проверена упутства како да сачувају здравље ако им неко то не утуви у главу преко реклама, маркетинга, преко свега и свачега што није наше, што се дебело не плати, што није маркирано...  Јер наше је бре сељачко, мирише на старо, мирише на сиромаштво... Да, многи не желе да признају да су им очеви, дедедови или прадедови сишли са неке планине, да су деца сељака а касније радника... Многи себи лепе педигрее, постају принцезе и принчеви у сопственим очима, самим тим што не признају обичаје, што не признају митове, што пљују на сопствене корене.

Одбацују оно што су им преци били стидећи се и савијајући главе, а нису свесни да чим главе довољно ниско савију да ће јарам да им ставе, да ће тако туђин да има власт над њима.

И опет да поменем Перунове веде, списе старе четрдест хиљада година и да се питам зашто се изгуби знање и где се изгуби са знањем слобода. И као и увек свако питање у себи садржи одговор: Онде где душа и језик нису слободни онде се измишљају слободе у којима се осећаш као у оковима.

Онима који нису читали Перунове веде ево једног записа:

„Чеда из свих Родова Расе Велике

и мудри потомци Рода Небеског,

увек сте слободни у Душама својим

и у свим својим стваралачким делима,

а то су установили Светли Богови наши.

Древне Родове наше није учио Савести

нико ко је дошао са стране,

и зато не може да има власт над њом.“

И изнова да поменем, ни у једној светој књизи се не говори: Иди и буди роб или Иди и савијај главу и прими јарам од злотвора твог.

                                                          Нада Петровић