Књиге и друге ситнице
Субота је пре подне. Пре одласка на градилиште скокнем до бувљака.
Рекоше да има импровизована тезга са књигама и да повољно може свако нешто за
себе да нађе. Пре неки дан сам улазила у хале којих има неколико и веровали или
не ништа ме није заинтригирало у њима да макар питам пошто је. Гардероба из
Турске, Кине и Мађарске, гужва, гурање... Не, није то за мене. Па ја овде ни у
један бутик нисам свратила,
Проналазим књиге. Има ту свега и свачега, почевши од Толстоја, Перл
Бак па дошавши до Исидоре Секулић. Трећина књига је на мађарском, трећина на
српском или српско-хрватском, трећина су романи са дречећим корицама којима и
не прилазим. О цени не бих, сем да поменем да сам за једну једину кутију
најефтинијих цигарета купила укупно 4 књига од тога је једна Одабрани списи
Светозара Марковића из 1961. а друга Колумне Захарија Трнавчевића.
Тако натоварена пролазим крај друге тезге на којој је збир свега и
свачега. Рекох ли тезга? Не, то је распрострто платно на тротоару па на њему само
што од попа уво нема. Поглед ми запе на једну графику, мућкалицу оловке и
креде. Питам колика је цена и ко је аутор. Продавац ни мало љубазно одговара:
„Десет евра, зар не видиш да сам то ја сликао.“. Јес вала нисам видела, нит му
је на челу писало, а ни потпис на графици нисам видела. Направих се да не примећујем његов свађалачки тон и са
осмехом упитах да ли могу да фотографишем... И таман да му објасним зашто бих
фотографисала, он скочи, стаде испод графике, рашири јакну и рече: „Неће да
може. Да сликаш, да ставиш на интернет, од мене да купиш по десет евра, а ти да
продаш по тридесет.“ Нисам желела да му ништа даље објашњавам нити било шта
говорим, само сам се осменула и захвалила...
Вратила сам се до тезге са књигама у вези сликања исто питање
поставила. Продавац се осменуо и одговорио да ће му бити драго и да се нада да
ће поново да се сретнемо, успут ми је испричао како долази до књига, како неке
на кило купује, друге ђутуре, неко му поклања да не баци док се сели, неко чак
донесе и на бувљак да му поклони, како понекад скине цену неких књига и на
двадесет динара, кад се проберу, како се радује када књигу прода, како се
радује када види радост код онога ко купи.
И... Ето Човека, паде ми на памет док сам узимала још две књиге из
едиције Савремена жена... Цена обе је укупно 100 динара, а укоричене су, са
упутствима о свему и свачему што живот једне жене сачињава почевши од неге,
преко вежби, па дошавши до породице, брака, и све то илустровано изузетно
квалитетним сликама.
Продавац се још једном осмехну, приђе да ми помогне да све те књиге
спакујем да бих их лакше носила, још једном пожели све најбоље. Након неколико
корака сам се окренула и видела како је већ сео на своју столичицу и како чита.
Нада Петровић
14.10.2017.
Суботица
Нема коментара:
Постави коментар